Ех тај пубертет

_____________________

РОДИТЕЉИ, ДОБРОДОШЛИ

_________________

„Тајна подучавања лежи у поштовању ђака.“ (Емерсон)

„Дете треба да посматраш,ал’ му не смеш на пут стати, што га пре човеком сматраш , пре ће човек и постати.“ (Љ. Ршумовић)

Основни услов правилног развоја је осећање сигурности које дете стиче у породици. Осећање да га родитељи желе и воле покрива све грешке у васпитању. Оно је најважније.

•  „Родитељи треба правовремено да усађују васпитање, да се касније не би питали шта се то десило са њиховим анђелчићима.“
•  „Родитељи су главни мост који нам помаже да пређемо реку проблема. Ако је тај мост климав, деца често упадају у реку, где проблеми желе да их угуше, и беспомоћна плове низ матицу – немају ослонац и сигурност.“
•  „Родитељ би требало да буде особа која ће свом детету бити највећи пријатељ на тај начин што ће му још од малена пружити психичку сигурност, стабилност, љубав. Оспособити га и оформити га у личност која ће коректно ступити у однос са животом и светом. Само оне особе које су у стању да пруже негу, бригу и време, које ће се максимално посветити деци, требало би да их имају.
•  Сваки родитељ би требало да зна да су деца огледало родитеља. И ако „не ваљају“ деца, онда је проблем у родитељима, а не у деци“
•  „Родитељи су чувари дечије среће. Ако деца у породици не осећају сигурност и срећу – потражиће је около. Нажалост, сви други начини и сва друга места – погрешна су. Ту су корени наших највећих проблема.“
•  „Сваки родитељ би требало да се постави на свој начин, али да тежи да буде што бољи. Зато прихватамо родитеље онакве какви су – не мисле нам ништа лоше, то је сигурно, али ко је САВРШЕН?! „
•  „Моји родитељи нису савршени, али их ја никада не бих мењала.“
•  „Родитељи су једини на свету који нас никада неће напустити и који ће нас увек волети.“
•  „Родитељи треба да буду пуни енергије и са доста нерава, како не би вриштао, или заједно вриштали на нешто што урадите. Потребно је да доста причају и да разумеју наше време и проблем. Да буду поред нас када су нам потребни, а не кад они то мисле. Да их се не плашимо после неког неуспеха. Да мирно идемо кући и разговарамо о том проблему или грешци коју смо направили у школи или у друштву. Да им се не омакне рука, па да вас ударе или избаце из куће (што се дешава у данашње време).“
•  „Нисам задовољна својим родитељима, а не знам да ли ја треба да се мењам или они. Ипак, сматрам да би ми било најлакше да живим са равнодушним родитељима, којима моји поступци неће представљати мистерију, крај света, или пак величанствен и „бајан“ чин. Желим да се не вежем сувише за њих.“
•  „Деци треба објаснити грешке да се не би поновиле, али их не треба спречавати да буду оно што јесу.“
•  „Родитељи треба да се поносе својом децом, а не да их стално упоређују са „бољима“ .
•  „Родитељи не треба да кроје дете по угледу на друге.“
•  „Прво су ме без моје воље, донели на свет, а сада су на мене потпуно заборавили, бавећи се само својим препуцавањима, надмудривањем и ситним осветама. Нико не мисли како је мени, пошто „имам све што друга деца могу само да пожеле…“
•  „Стално ме окривљују да су у затегнутим односима, само због мене, а свако је себи најважнији и вуче на своју страну. Не желим да будем део тога… „
•  „Треба са нама да деле нашу срећу, иако она у њиховим годинама и не изгледа тако важно, да пусте да се неки пут сами „опечемо“ и да верују у нас и допусте да имамо своје „мале тајне“. Не треба стално да нам угађају, али ни да нас повређују.“
•  „Родитељи треба да разумеју, праштају и осуђују – то је тешко.“
•  „Мој идеални родитељ је комбинација моје маме (одговорна, сналажљива, умерено строга) и тате (права глава породице, коректан, све договоре испоштује, разуме ме ако имам неки проблем). У једном родитељу тешко је наћи све то.“
•  „Ја, као малолетник, увелико сам свестан чињенице да им загорчавам живот и не могу осудити родитеље да лоше поступају према мени.“
•  „А да питате ви родитеље какву би они децу желели?! Треба и њих разумети!“

На почетку живота, активност детета је спонтана, усмерена искључиво на задовољавање урођених потреба – биолошких и емоционалних.

Зрелије особе одликује намерна активност, која проистиче из свесно постављених циљева и реалних могућности да се они остваре.

Период „између“ карактерише вођена активност у којој примарну и најтрајнију улогу имају родитељи. Зато се овде родитељи третирају као виновници развоја и понашања деце. Улога је одговорна. Заслужује!

То више није исто биће. Оно које сте неговали и подизали, коме сте по свом мишљењу посветили најсадржајнији период родитељства, које сте брижно васпитавали, колико сте знали и умели. Све мање видите ефекте својих напора, а све више уочавате „новине“. Постаје својевољно, својеглаво, … СВОЈЕ. А ви му најбоље мислите. Да ли је то довољно?

У почетку не обраћате превише пажње, прихватате промене са благонаклоношћу и симпатијама (замомчио се – задевојчила се), али како се ствари развијају, примећујете да сте затечени, збуњени, запањени!

Јавља се проблем. Задире у све породичне односе и намеће вам нову улогу: да не испустите ствари из својих руку и не дозволите да се кола стрмоглаве низбрдо.

Како да водите своје дете кроз буру сазревања?
Хоћете ли се определити за пожртвованост или ћете настојати да га осамосталите за живот? Хоћете ли допустити да оно води вас?
Како да ублажите „драму одрастања“?
Промене су превише брзе, нека вас не затекну неспремне.
Посматрајте! Мудро и дискретно.
Упознајте га поново.
Својим ставом можете много да учините.
Није вам лако.
Са важним стварима никада није лако!

„Највећа мудрост састоји се у добром познавању цене ствари.“ (Ла Рошфуко)

„АКО НИСТЕ ДЕО РЕШЕЊА, ОНДА СТЕ СВАКАКО ДЕО ПРОБЛЕМА.“ (Скот Пек)

Пубертет је, према неким схватањима, биолошко сазревање у младалаштву (док се под адолесценцијом подразумева психолошка страна развоја). Има и другачијих подела. Овде ће бити прихваћено схватање да је адолесценција познија фаза, а ПУБЕРТЕТ рани период младалаштва, оквирно између 12. и 16. године живота.

Пубертет није „помодна творевина“, нити „параван за сваку непослушност и неваспитање“.

Пубертет је чињеница, криза сазревања, период „између“, кад си ни дете ни човек … Врење које ће довести до новог квалитета. Бура пред зрелост.

И ваше дете има право на свој пубертет.

„Од чисте воде река не расте.“ (италијанска пословица)

Пубертет настаје као нормална последица сазревања и развоја, али се видније манифестује пропорционално савременијем начину живота.

У нашем друштву, постоји проблем ПРОДУЖЕНОГ ДЕТИЊСТВА. „Деца“ се све масовније школују, потом чекају на запослење и веома касно решавају стамбене проблеме. Често живе са родитељима и пошто су основали своје породице. Сувише времена прође од појаве потребе за самосталношћу до фактичке финансијске независности, од потребе за преузимањем сексуалне улоге до могућности за заснивање породице. Млади су неприродно дуго наша деца.

Ту се ствара простор за конфликтне ситуације и обостране фрустрације родитеља и деце. Што вакуум дуже траје – криза се више драматизује, а свест о таквим „перспективама“ упечатљиво је присутна од почетка младалаштва.

Док си под овим кровом …
Док те ја хлебом храним …

У пубертету се мења однос према вама, дојучерашњим узорима.

Постајете сметња, основна препрека потребама „деце“ и то изазива њихово (некритичко) незадовољство. Али то је мањи део проблема. Незадовољство собом и несигурност у себе је суштинска основа њиховог „гарда“.

Како да се ослободе вашег утицаја, кад су за вас емоционално везани?! У својој личној несигурности, вапе за ослонцем, вашом бригом и пажњом, подршком и нежношћу.

Тако су и сами себи препрека у осамостаљивању, а родитеље све мање уважавају, уколико више осећају колико су им још увек неопходни.

Родитељ је зрела особа, заинтересована и добронамерна – то су потребни и довољни услови да руководи развојем „детета“. Није му немогуће да га разуме и доживи на нов начин. Да реагује. Зато је потребно да зна.

Свим нашим осећајним и делатним активностима претходи ЗНАЊЕ.
На вама је да се благовремено припремите.
Упознајте се са пубертетом.
Упознајте поново своје „дете“
Упознајте себе у новом искушењу.
Суочите се!
Помозите. Сарађујте. Издржите …
Све ће то једнога дана постати прошлост.

У пубертету се, уз хормоналне промене, јављају карактеристичне облине, маљавост, промене гласа, убрзан карактеристичан раст, телесна непропорционалност… То су секундарне полне карактеристике, као одлике полова. Настају паралелно са полним сазревањем. Почињу нешто раније, али сасвим уочљиво непосредно пре прве менструације, односно прве ноћне полуције.

Прорадили су хормони. Ствара се нова „хемија организма“ и доводи до многобројних објективних промена.
У пубертету се у погледу развијања чулности јавља појава „отупљивања чула“.
Практичан пример потребе за јачом чулном стимулацијом је прегласно слушање музике.
Музика је тинејџеру насушна храна

Телесне промене се дешавају веома брзо, тешко се прате и на њих адаптација није безболна, ни лака. Девојчице се повијају, да би се „прикриле“, стиде се својих груди; дечаци не знају шта ће са непропорционално дугим ногама и рукама … Бубуљице их избезумљују, незадовољни су својим носевима, ушима, ногама … очајни због своје косе (каква год да је) и према томе постају крајње осетљиви.

Пубертет је доба комплекса .
Последица збуњености због новонасталог изгледа је предуго огледање.

„Деца“ се тада повлаче у себе, имају потребу да се сакрију или побегну, али се не препуштају томе. Напротив! Почињу да се дотерују, пиркају и лицкају, до изнемоглости истражујући своје недостатке. Манипулишу собом до авантуризма. Прикривајући своју „безначајност“ и „обичност“, почињу да се скарадно облаче, шишају и понашају, не би ли од себе као РУЖНОГ ПАЧЕТА учинили колико-толико интересантну креатуру.

Већина деце прва пушачка искуства стичу у пубертету. Опасност стварања зависности (од никотина, кофеина и алкохола) временом се повећава. Према статистици, скоро сви лечени наркомани су из редова пушача! Другим речима, млади пушачи чешће посежу и за дрогом.

Навике да пију алкохол деца пре свега стичу у породици.
Велика количина енергије инвестира се у спољашњи имиџ, на рачун школских и других обавеза, а ваш ауторитет је на путу да постане озбиљно угрожен…

Бунтовништво у пубертету није без разлога.
Тежња за изграђивањем сопственог идентитета не подноси било какву могућност да се буде КОПИЈА (!) до јуче прихватљивих узора, нити да се испољава било који вид ПОСЛУШНОСТИ у односу на ауторитет.

ТЕЛЕФОН !!!

Затичете га све чешће у опуштеном (полулежећем или лежећем) положају, на поду, фотељи, кревету … како надугачко и нашироко разговара са неким из свог друштва. Подсећа ли вас то на слику психоаналитичарског кауча на коме особа опуштено отвара душу терапеуту кога не види (пошто овај седи изнад узглавља)?!

ИЗЛАСЦИ !!!

„Брод је сигуран у луци, али није то оно за шта су бродови грађени.“ (Шед)
Паралелно са дружењем , јавља се изразита потреба за допадањем, привлачењем пажње и завођењем.
Заљубљеност се испољава као психичко стање. Заокупља особу и доминира свим њеним функцијама.
Романтичне љубави нема без сексуалне жеље . Сексуални мотив није искључиво биолошки заснован, већ и психолошки и социјално. Зато је од велике важности да се за његово задовољавање стекну сви елементи зрелости, а не само полна зрелост.

Пубертет је време интензивног интелектуалног развоја . То је период када се интелектуалне способности „деце“и по квалитету поистовећују са интелигенцијом одраслих (по квантитету се никада и нису разликовале).

Тинејџер по правилу не воли школу – част изузецима!

Његова урођена радозналост, којом вас је у предшколском периоду бомбардовао („Зашто? Зашто? …“), полако јењава већ на почетку школовања.

Родитељи и наставници често олако окарактеришу дете као лењо, уместо незаинтересовано . Лењост за школу је дискутабилна особина. ..

Помозите „детету“ тако што ћете му практично олакшати проблеме и бескрајно се стрпите. Не трошите ауторитет узалудно.

„Свака људска моћ састављена је од времена и стрпљивости.“ (Балзак)

Не јурите га вечито из купатила.
Не исмејавајте његово „лицкање“.
Не намећите свој укус, строго га критикујући.
Одговарајте на питања без падања у афект.
Никада не купујте за њега, без претходне консултације .
Набавите адекватна средства за одржавање доброг тена у пубертету.
Немојте га стално критиковати због свега. Будите енергични код „насиља над природом“: тетоваже, ригорозне дијете, неодмерена оптерећења у теретани …
Подстичите организовано бављење спортом и сличним физичким активностима.
Немојте одлагати разговоре о сексуалности.
Будите мање осетљиви на „ружне речи“.
Немојте претерано цензурисати часописе и литературу коју чита.
За бучно слушање музике, најпрактичније решење су слушалице.

Најсврсисходнија мера спречавања пушења и пића је помоћ да дете постигне видљиву афирмацију у друштву неким осведоченим квалитетима (у области спорта, уметности, женствености – мужевности, дружења…): шармом, самосвојношћу и самопоуздањем. Тако ће лакше остварити свој имиџ „фаце“ и без спољашњих ефеката, а то што не пуши или не пије неће значити, само по себи, да је „мамино и татино дете“!

Уколико према алкохолу имате умерен однос у кући, није потребно да браните детету да проба неко пиће, ако то пожели за столом, или у гостима.

У споставите правовремено навику да заједно проведете време у необавезној шетњи или одласку у куповину, до посластичарнице, ресторана …

ИЗБЕГАВАЈТЕ СВАКУ ПРЕТЕРАНОСТ !!! Претеране слободе нису ништа боље од престрогих забрана.

У једној фази развоја, као што је ова, изузетно је важна ПОСТУПНОСТ. Дванестогодишњак не може имати исте слободе као и шеснаестогодишњак, просто због тога што није подједнако зрео, као и због тога што његово даље сазревање тражи и повећавање слобода.

Избегавајте ситуације које вас могу довести у афекат, пошто афекат не можете да избегнете!

НАЖАЛОСТ, веома је чест случај да афекат доводи до физичког кажњавања деце, без обзира колико су родитељи образовани и којом професијом се баве. Физичко кажњавање се користи у дресури, а не у васпитању, поготово пубертетлије. То је деловање снаге силе, а не снаге права, а однос снага се мења …

Постоје специфичности односа родитеља према детету – јединцу, прворођеном, најмлађем, женском или мушком, о чему родитељи понекад недовољно воде рачуна.

Да бисте их боље схватили, разговарајте са својом децом.

К ад осетите напетост, разговарајте , вичите, смејте се, плачите и толеришите то код свог детета. Тиме ће се тензије смањити. Тихе породице нису увек смирене и свакако нису увек срећне породице. Срдачни емоционални односи су незаменљиви.

Не будите злопамтило. Потражите ведрију страну свега што вас сналази.

Немојте да попуштате уценама „деце“, али ни ви не уцењујте „децу“! Не награђујте „хистерисање“ и „хватање на брзину“, не повлађујте безусловно захтевима „деце“, али неке захтеве безусловно поставите.

Немојте избегавати посете школи све док не настане проблем – онда сте закаснили.

Посетите неки важнији тренинг, утакмицу или такмичење, неку смотру његових радова, неизоставно присуствујте интерним часовима у музичкој школи или чак и крајње аматерским приредбама и локалним концертима. Поделите са дететом његове успехе. Тако ћете их подстаћи. То је много лакше од спречавања или „руковања“ његовим неуспесима.

Помозите детету да привлачним садржајима „изађе из себе“ и да „изађе из собе“ , ако видите да много спава, превише гледа филмове, усамљује се и пасивизира.

Неодложно поставите јасна правила и поштујте их онолико колико то од детета захтевате.
Дете има право на вашу бригу и старање, као и на родитељску заштиту (то су дужности породице).
Од старина познати, у литератури описани и данас су непревазиђени породични састанци око трпезаријског стола.
Ако сте сукобили мишљења, ако сте се посвађали, избегните дуготрајна међусобна дурења.

Имајте на уму да „новац квари човека“, чак и када је одрастао и зрео, а да детету у развоју материјални стандард не може да замени – вас.

Лични пример је окосница вашег односа са дететом.

Своје друштво, мање или више, бира ваше „дете“. Тај избор ће вам највише рећи о њему, а не о другој деци. Кад год нисте задовољни друштвом свог детета избегните следеће грешке:

1. Површна процена друге деце („Дружи се са лошом децом“).
2. Идеализовање свог детета („Оно је добро, али га други кваре“).
Поведите рачуна о томе да ни под каквим условима не оставите „дете“ без своје бриге, увида и надзора.

Што се тиче излазака, а ко је задовољен услов да знате куда и са ким иде, време повратка је ствар договора, у зависности од прилике и ситуације, али се мора поштовати. Ваше је да на томе инсистирате.

„Децу“ треба васпитавати, без застрашивања, истичући да је секс важан део живота уопште и да прерано сексуално искуство може бити извор трајних траума – секундарног стерилитета, фригидности, импотенције и других проблема. Ризик од полних болести и свакако од СИДЕ треба правовремено предочити и информисати „дете“ о потребним мерама предострожности и заштите (никада није прерано).

Родитељи често крајње пристрасно суде о интелигенцији своје деце – из жеље, пројекције, страхова. Што је још горе, тога нису свесни. Можете ли да избегнете такву грешку?Претерано оптерећивање просечно интелигентног детета исто је што и занемаривање, запуштање интелектуалног потенцијала супериорне деце.

Од школе никада не треба правити случај (!), сем када су у питању драстични преокрети који захтевају консултације са стручњаком.

Подижите му вредност, хватајте се за сламку, ма како то било тешко. Немојте стално да истичете да је за све сам крив. Понекад прећутно допустите да и сам извуче поуку – тако ће је најбоље запамтити.

Родитељи треба са школом да сарађују (на истом послу), а не да се постављају по сваку цену „на страну детета “ .

Дете водите лекару кад год му је грло запаљено, али за психолога су везане предрасуде. Склони сте да запустите промене апетита и сна, страхове детета и сличне сметње, да пренебрегнете агресивно или претерано повучено понашање са децом, неприлагодљивост на школу, да заобиђете савете око професионалне оријентације за даље школовање, само због тога што „тамо не иду нормални“ (што није тачно!) и што су нормални они којима психолог није потребан.

Каква скупа заблуда!

Бринући се о детету, немојте запоставити себе. Ваша лична испуњеност олакшаће „руковање“ свакодневним стресовима, а Ваш начин живота служи као модел понашања. Пред вама је 6 важних принципа здравог живота:

1. Водите рачуна о својим емоционалним реакцијама
2. Развијајте фрустрациону толеранцију
3. Створите реалистичну слику о себи
4. Тежите новом, већем и бољем
5. Радите оно што вас испуњава успехом и задовољством (у основној или бар слободној делатности).
6. Укључите се у друштвени живот.

Зрела личност је крајњи ефекат развоја, смисао и циљ васпитања. Настаје кроз развијање и стабилизовање три компоненте: и нтелектуална зрелост (сазнајне способности), емоционална зрелост (мера и равнотежа осећања) и конативно-социјална зрелост (напор у остварењу циљева који су прихватљиви, не само у сопственом интересу, него и у интересу других.)

Особине које треба неговати као показатеље зрелости, према неким ауторима су: реалистичко оцењивање стварности, прихватање себе и других онаквим какви јесу, спонтаност, независност, социјална осећања, демократизам, смисао за хумор, стваралаштво …

Други аутори наглашавају упорност у остваривању циљева, тачност у судовима, одговорност у поступцима, толеранцију у односу са другима …

Зрелост се може изразити и кроз три врсте односа кој е особа има, и то:

•  Однос према свету, (интересовање за збивања, објективност оцена, одсуство предрасуда)
•  Однос према себи (реално оцењивање и прихватање себе, тежња за развијањем и самоконтролом)
•  Однос према другима (поштовање туђе личности, осетљивост за потребе других, поступање према моралним принципима)

Најкраће речено, када се мисли о зрелости, узимају се у обзир следећи елементи: Објективност у односу на стварност, реалистичност према себи и осетљивост за друге.

Неки људи сазревају пре, неки касније (неки никада у потпуности). То је индивидуално.
Ваше „дете“ још није зрела личност!
Оно је у пубертету – на путу да то постане.
За њега још има времена и сада објективно не може да мисли „вашом главом“ нити да користи ваше искуство.
Мора да тражи себе испробавајући се у различитим авантурама.
Његов авантуризам може да има противтежу само у вашој мудрости.

На питање о томе какви треба да буду родитељи, анонимно су одговорили ученици II разреда гимназије, 16 – годишњаци. Они су на самом изласку из пубертета. Своје жеље и ставове засновали су на непосредном личном искуству. Ово су њихови критеријуми за идеалне родитеље:

* Старији од детета највише 25 до 30 година.
* Упознати са психологијом деце.
* Строги на фин начин (уз образложење).
* Да негују обострано поверење (не може на силу).
* Тешки пар милиона … то би заиста олакшало ствар.
* Испуњавају жеље – ако је добар ђак.
* Разумеју и поштују мишљење и личност детета.
* Имају времена за своје дете.
* Не држе га под стакленим звоном.
* Поступају праведно.
* Не дају превише слободе, контрола је у нашим годинама потребна.
* Нису превише удаљени и строги.
* Не кажњавају за сваку грешку и не уцењују.
* Усмеравају, а не намећу.
* Умерено су нежни и брижни.
* Воле и разумеју своју децу.
* Отворено разговарају и саветују.
* Образлажу забране и казне.
* Не киње децу.
* Упућују на рад и труд.
* Нису превише попустљиви.
* Помажу да дете реши проблеме, или ако крене странпутицом.
* Не туку децу.
* Не проверавају иза леђа (то је понижавајуће).
* Не потцењују дете.
* Имају модерна схватања.
* Не бирају детету пријатеље.
* Обезбеђују солидне услове за живот.
* Пружају миран породичан живот.
* Нису савршени.
* Нису откачени и не глуме тинејџере.
* Пружају добро васпитање.
* Не заборављају тако лако своје проблеме из детињства.
* Спремни су да се ставе у наш положај.
* Не везују изласке за време, већ за околности.
* Нису досадни.
* У односу на своје дете су субјективни (не повлађују професору!).
* Сигурни су у себе.
* Оригинални и креативни.
* Да дају лову и да су „цоол“.
* Да ћалету кафана не постане кућа.
* Прихватају и неку нашу идеју.
* Немају болесне амбиције.
* Разумни су и контролисани.
* Не везују децу сувише за себе.
* Нису крути, чврсте руке, осиони.
* Модерни су, али никако скоројевићи.
* Нису сувише сигурни у децу, нити их превише хвале у друштву старијих.
* Не гуше децу љубављу.
* Не ослобађају их обавеза.
* Усмеравају дете да се бави спортом.
* Не забрањују бављење неким хобијем, због неке грешке или кикса.
* Добри су узори.
* Имају поверења у нас, ако га нисмо „прокоцкали“.
* Саосећају и гледају на наше проблеме из нашег угла.
* Усађују васпитање док је дете мало, после је касно.
* Посвећују се деци.
* Не сматрају да су њихова деца увек у праву.
* Не испуњавају увек све жеље.
* Не мешају се превише у живот своје деце.
* Понекад покажу ко је газда.
* У школи се залажу за дететова права.
* Штите своју децу.
* Такви су да их се деца не стиде.
* Ригорозни су кад затреба, за лаж, крађу, агресивност …
* Толеришу изласке.
* Правични су.
* Стварно желе децу.
* Не искаљују своја нерасположења на деци …

Рада

Педагог у ОШ " Свети Сава",Плавна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *